Evo jedne pričice o tome kako je skeptik, postao Hummsapiens i to bez njegovog znanja. 😀
Zamisli sledeće… Osoba iz naše priče nije za novotarije u ishrani, ne zna šta sve voli, ali dobro zna šta ne voli.
Uglavno, jedna zadrta gurmanska glava, koja se kreće u poznatim granicama i cepa ono što je dobro poznato – i što se tiče mesa, i što se tiče povrća i što se tiče svega ostalog.
E pa desilo se da ova naša osoba, upozna Hummusapiensa suprotnog pola i znate već – iskre, ista muzika, slični snovi i oni pravi žmarci kada su u blizini jedno drugog. Pošto počinju intenzivno da se druže, počinju i češće da spremaju klopu jedno za drugo. Naša zadrta osoba, počinje jako da uživa u klopi koju sprema naša Hummusapienka – naravno, ljubav zna da ide i preko stomaka, ali u ovom slučaju, ipak se tu krije nešto drugo. Sos za pastu je totalno fenomenalan, sendviči imaju neku posebnu slast, tortilje su potpuno drugačije od onih koje je jeo ranije, preliv za salatu (do tada nije nikad ni jeo salatu sa prelivom 😀 ), a umakalice za krilca, čips i roštilj su od nekih, nemam pojma kakvih, sastojaka zbog kojih prosto ne može da prestane da jede.
Ovo je potrajalo dok u frižideru nije slučajno nabasao na neki tamo hummus… Otvorio ga je, pažljivo pomirisao – mirisalo mu je OK… Skupio je hrabrost, uzeo kašičicu i probao. Nastupio je onaj – AHA MOMENT… Dakle, to je taj tajni sastojak koji mu se krišom potura već neko vreme. Mora je da prizna da je obmana totalno uspela i da je ovaj hummus baš DOBAR i SUPER ide uz klopu koju voli. Rekao je samo: „OK – od sada sam ja taj koji kupuje hummus i to ukuse koji se meni najviše dopadaju.“
Poruka ove priče je: ljubav je najvažnija, ljubav prema hrani je tu negde pri vrhu 😀, a ukusi, zdrava i dobra klopa su svuda oko tebe, samo treba biti otvoren i probati – jer jedino tako život postaje još ukusniji i zanimljiviji.
P.S. Ako budeš raspoložen/raspoložena kucni nam kako si ti počeo/počela da jedeš hummus, jer smo sigurni da će i kod vas biti nekih otkačenih i poučnih priča. 😉